четвртак, 13. новембар 2014.

Termopilski klanac




Mesec je pobegao . Prestao je da sija . Uplašio se bogova što ga oteraše gromovima i grmljavinom . Ko će ga znati što li su se svadjali , gore , visoko na nebu . Nešto veliko je bilo u pitanju , to je sigurno . Zevs je bacao gromove . Leteli su poput najbržih strela , dok ih je Ares zaustavljao štitom . Neki su se odbijali leteći pravo prema zemlji . Pokrenuvši odron na vrhu planine razdvojili su kolonu vojnika . Ne dočekajući borbu , tridesetak spartanaca je izginulo . Komadi zemlje , velikom brzinom povukli su njihova tela preko litice . Odnevši njihove duše duboko ispod površine vode . Ostatak vojske je preživeo . Nastavili su napred , čvrsto se držeći na nogama . Prošli su uzanu liticu , izašli na čistinu i krenuli da trče prema krvničkom neprijatelju.Persijancima ! Beše ih bar četrdeset puta više . Njih neprijatelja , bolje opremljenih . Ni to ih nije uplašilo . Muzika lire i diaulosa , pouzdanost u velike štitove , oštra dugačka koplja i vera u otadžbinu koju su branili bilo je ono što ih je držalo na nogama . Ono što je uništavalo i najmanju iskru straha . Nakon četiristo istrčanih metara kao najsavršeniji mehanizam svi su se zaustavili , spustili gard i spojivši štitove napravili su veliki zid . U isti zabila se konjica besnih persijanaca . Nabijajući se na koplja , konji su umirali . Zajedno sa konjanicima stvarali su zvukove slične onima iz najgorih košmara . One preživele dočekivali su spartanci koji su iskakali iz redova . Ubijajući ih , vraćali su se u formaciju . Uspeli su . Prvi nalet je uništen . Pravo zlo tek je nadolazilo . Gomila vojnika lakog oklopa i velikih oštrih mačeva . Trčali su prema njima . Prelazeći preko mrtvih saboraca , penjući se po njima skakali su preko spartanskih štitova . Gomila ih je dočekala oštricu koplja . Oni koji su imali sreće da ne nalete na istu upadali su medju bojne redove i klali sve pred sobom . Polako jedan po jedan ginuli su spartanci , ali ne uzalud . Svaki je važio bar dvadeset i više persijanaca koji bi bili ubijeni njima u slavu i hrabrost . Brojno stanje se polako smanjivalo sve dok nije brojalo dvanaest . Dvanaest najhrabrijih ostali su da stoje . Formirajući krug , ledja o ledja okrenuti jedni drugima . Borili su se do zadnje kapi krvi . Do poslednjeg atoma snage . Na kraju bili su porženi . Njihova tela ostala su na bojnom polju . Nestala su , pregažena od strane vremena . Neka bačena u more . Njihove duše otišle su na neko bolje mesto , medju duše onih najčasnijih sto umreše sličnom smrću . Ostala je samo priča o nesalomljivom duhu tih ljudi . Ona je sve što je bilo,što jeste i što ce ikada biti potrebno . Večna je !