Magla

Apsolutni stranac . Čovek srednjih godina , kose crne kao najmračnija noć I upalih obraza . Visok , pognutih ramena sa napred izbačenom glavom izgledao je kao živi kostur . Gledajući pravo u neku zamišljenu tačku , samo njemu znanu , Šetao je kroz šumu . Korak po korak . Noge su se vukle po zemlji kopajući opalo lišće . Sporo , bezvoljnim koracima probijao se kroz gustu maglu . Odjednom u susret mu je došla gomila ljudi . Neki ogorčeni i mračni , neki srećni i nasmejani , a neki izgubljenih upalih lica poput njegovog . Zvali su ga , gurali se o njega . Neki su zastajali i vukli ga za rukav kaputa ne bi li se okrenuo ka njima . Stao . Popričao . Ne ! On je samo hodao , ne obraćajući pažnju kao da ih ne čuje . Možda nije želeo da ih čuje !? Vremenom gomilu ljudi zamenilo je bezbroj duša , lebdeći ka njemu . Uvlačeći se u njega . Izazivale su razna osećanja u njemu sve dok najednom nije zastao . Osetio je neku toplinu oko srca , ali je odbacio . Nije joj se nasmejao . Budala ! Nije dozvolio drugima da ga zavole . Nije dopustio životu da mu se desi . Pitao se zašto ga niko ne voli . Zašto toliko pati ? Čemu sve to ? Pravio je grešku , a da to nije znao . Napravivši sledeći korak prekinuo je pauzu,ali taj se korak nije završio . Njegovo telo se raspršilo na bezbroj čestica prašine . Svaka noseći po jednu neostvarenu želju . Vetar je zaduvao i poneo ih nekom drugom prolazniku . Nekom ko će ih ostvariti . Dopustiti im da se dese .