среда, 03. август 2016.

Okovi





Okovi uma pucaju,
pod naletom istine.
Svaka misao,
vezana za prošlost,
napušta dokove sećanja.
Odlazi tiho,
vodama slobode.
Odvučena strujanjem volje,
poput broda,klizi,
u zagrljaj Suncu.
Što izlazi iz vode,
u susret magli.
I obasjava oči,
ispunjene nadom.
Ribara koji se usudiše proći,
kroz sivobelu mrežu obmane.
Što tera jezu u kosti,
i nanosi misli nazad,
na obalu učmalosti.
A oni Slobodni,
veslom moći,
nečujno klize,
ka pučini nadanja.
Dok konopci tuge,
padaju u vodu.
Strahovi se guše,
i ostaju pokriveni,
tamom zaborava,
duboko,na dnu mora.
A purpurno crvena jedra,
se zatežu,
na vetru hrabrosti.
I Oni,slobodni,
ostavljaju vesla po strani.
Sa osmehom ostavljaju tragove,
po pučini večnosti.
Nestaju daleko,
tamo gde more i nebo,
postaju jedno.
A meštani govore,
da se više nikada,
neće vratiti.
Jer kažu da Oni,
čiji um oseti slobodu,
više nikada ne pomisle na okove.
I zauvek ostaju, lutajući.
pučinom bezgranicnih mogućnosti.

субота, 02. јул 2016.

Dete



Osetićeš jezu istine.
Nastaniće potiljak tvoje glave,
i polako će ti klizeti,
niz kičmu.
Kao najtiši lopov,
ućiće u tvoje srce.
Trnci će preplaviti tvoje telo.
I spokoj će,
ušetati u tvoju dušu.
A moja će ruka,
biti daleko od tebe.
Sve što dodiruje,
papir je prljavo žute boje.
Koji pije,pažljivo birane reči,
mog crnog mastila.

Videćeš iskrenost.
Najčistijeg deteta,
koje leži u tami.
Prekriveno senkom,
moćnog maga.
I budeš li,
samo na trenutak pomislio.
Dirati u veru deteta.
Mag će podići pogled,
i smedje će oči zasijati.
U najcrnjem mraku,
izgovoriće reči.
A ti ćeš biti zbunjen,
slušajući jezik,drevnih.
Onih što su bili ovde,
mnogo pre tebe.
Beli će znakovi iscrtati,
zidove sobe u kojoj boraviš.
Javice se bol u grudima.
I čuvar će uzimati,
deo po deo.
Tvoje duše.

Setićeš se reči,
da ne smeš,
dirati dete maga.

Mag može biti sve.
I može biti ništa.
Alhemicar pustinje.
Prosjak slobode.
Kap vode u okeanu,
i okean sam.
Može ti dati,
A može i uzeti.
Sve, pa i život.
Istina je njegova,
koliko i apsurd svega.
Ima pravo na nju,
koliko i ti.
Samo je on naučio koristiti.
Dok se ti još uvek,
hvataš u koštac sa iluzijom,
smatrajući je istinom.

Zato nemoj.
Dirati dete maga.
Bice reči koje ćeš čuti,
pre poslednjeg izdaha.

I ako u momentu,
shvatiš.
Oprostićeš,sebi!
I mag će skinuti kletvu.
Znakovi će se sprati.
I zid će plakati suze,
krvavo bele boje.
Otvoriće ti oči.
I videćeš,zašto nisi smeo.
Dirati dete maga.
Zidovi sobe će pasti,
a s druge strane
Videćeš.
Svoje unutrašnje dete.

четвртак, 02. јун 2016.

Glasnik





Upoznaćes.
Glasnika istine!
U odeći pustinje,
boje arapskih noći.
Nosiće plašt promene,
karipsko plave boje.
Srešćeš ga,
sedmi dan,
sedme nedelje.
Svog naizgled,
uzaludnog putovanja.

Stajaćeš na pesku vremena,
što se prosipa u beskonačnost,
praznine ispod tebe.
Vreme ce prestati da teče,
dok ga budes gledao u oči.
I sve što ćeš videti,
biće knjiga mudrosti.
Nošena u rukama,
andjela smrti.
I samo ako prihvatiš,
beskonačnost sveopšteg.
Tu promenu koja leži,
u smrti.
I ako dozvoliš,
glasnik će skinuti obmanu,
s očiju tvojih.
Tek tada će se knjiga otvoriti.
I dok rukom budeš prelazio,
preko slova zlatne boje.
Nesvestan da možeš čitati,
tako drevno pismo,
shvatićes.
Apsurd života.

Glasnik ce pozvati,
alhemičare pustinje.
Prizvaće Elemenare.
I etrom će očistiti,
tvoju dušu.
U oazi ćeš njihovoj,
piti iz bunara vere.
Spoznavajući drevnost,
bića koje leži,
oduvek u tebi.
Ako ga probudiš,
postaćes vladar.
Svoga života.