среда, 19. новембар 2014.

Pratioci sudbine



Olovni su pogledi njihovi,pratilaca sudbine,

što u suzama istine i trzajima straha gube sve što su ikada imali.

Oči su njihove upale,ka zemlji oborene

umesto da za uspehom po nebu traže.

Misli su njihove kratke,

jer traju od danas do sutra,

a pogane jer o dobrom ne misle

već tugu vide kao pratilju svoju.

Njeno lice išarano ožiljcima propasti

što stoji pored i čeka svoj poziv.

Snovi su im ogromni,ali slabašni,

jer oni sami ne daju im da se ostvare.

Dela njihova ne postoje,nije ih ni bilo,

a strah je uzeo ono što moglo bi postati njihova dela.

Postoji samo hrpa poraza što je gomilaju

dok čiste prljave ulice svoje prošlosti.

Volja im je neuhranjena,krhka kao suva grana

i nema više snage da ih baci u vode delovanja,rada i truda.

Propali su životi njihovi,ne jer su izgubili

već što se budale predadoše gubitku

i pre vremena sebi grobove u sadašnjosti iskopaše.