Pasivnost

Pasivnost proždire hrabrost.

Gutajući momenat volje,

i iskru želje,

za životom.

Kazaljke pucaju,

i vreme se razliva,

u celinu.

Monotonost je,

pobedila promenu.

I gadost nad sopstvenim životom,

nastupa na scenu,

i donosi smrad,

smrti u zivot.

Duša se guši,

u suzama srca.

I um posustaje.

Dok ekspresije lica

i osmeh,

pružaju otpor

Suncu.

U rano jutro.

Želje umiru u snu,

ne dočekavši da ih prožme,

ruka realnosti.

I prvi udah u novom danu,

istog je tonaliteta,

kao onaj poslednji,

što tek treba doci.

Inertnost se odveć odomaćila,

U naizgled srećnom,

Životu.

Pasivnost proždire hrabrost.

Monostonost upravo,

stupa na scenu.