субота, 05. март 2016.

Pasivnost




Pasivnost proždire hrabrost.
Gutajući momenat volje,
i iskru želje,
za životom.
Kazaljke pucaju,
i vreme se razliva,
u celinu.
Monotonost je,
pobedila promenu.
I gadost nad sopstvenim životom,
nastupa na scenu,
i donosi smrad,
smrti u zivot.
Duša se guši,
u suzama srca.
I um posustaje.
Dok ekspresije lica
i osmeh,
pružaju otpor
Suncu.
U rano jutro.
Želje umiru u snu,
ne dočekavši da ih prožme,
ruka realnosti.
I prvi udah u novom danu,
istog je tonaliteta,
kao onaj poslednji,
što tek treba doci.
Inertnost se odveć odomaćila,
U naizgled srećnom,
Životu.
Pasivnost proždire hrabrost.
Monostonost upravo,
stupa na scenu.