субота, 02. јул 2016.

Dete



Osetićeš jezu istine.
Nastaniće potiljak tvoje glave,
i polako će ti klizeti,
niz kičmu.
Kao najtiši lopov,
ućiće u tvoje srce.
Trnci će preplaviti tvoje telo.
I spokoj će,
ušetati u tvoju dušu.
A moja će ruka,
biti daleko od tebe.
Sve što dodiruje,
papir je prljavo žute boje.
Koji pije,pažljivo birane reči,
mog crnog mastila.

Videćeš iskrenost.
Najčistijeg deteta,
koje leži u tami.
Prekriveno senkom,
moćnog maga.
I budeš li,
samo na trenutak pomislio.
Dirati u veru deteta.
Mag će podići pogled,
i smedje će oči zasijati.
U najcrnjem mraku,
izgovoriće reči.
A ti ćeš biti zbunjen,
slušajući jezik,drevnih.
Onih što su bili ovde,
mnogo pre tebe.
Beli će znakovi iscrtati,
zidove sobe u kojoj boraviš.
Javice se bol u grudima.
I čuvar će uzimati,
deo po deo.
Tvoje duše.

Setićeš se reči,
da ne smeš,
dirati dete maga.

Mag može biti sve.
I može biti ništa.
Alhemicar pustinje.
Prosjak slobode.
Kap vode u okeanu,
i okean sam.
Može ti dati,
A može i uzeti.
Sve, pa i život.
Istina je njegova,
koliko i apsurd svega.
Ima pravo na nju,
koliko i ti.
Samo je on naučio koristiti.
Dok se ti još uvek,
hvataš u koštac sa iluzijom,
smatrajući je istinom.

Zato nemoj.
Dirati dete maga.
Bice reči koje ćeš čuti,
pre poslednjeg izdaha.

I ako u momentu,
shvatiš.
Oprostićeš,sebi!
I mag će skinuti kletvu.
Znakovi će se sprati.
I zid će plakati suze,
krvavo bele boje.
Otvoriće ti oči.
I videćeš,zašto nisi smeo.
Dirati dete maga.
Zidovi sobe će pasti,
a s druge strane
Videćeš.
Svoje unutrašnje dete.