Osećam se prihvaćeno. Od samoga sebe. I pišem
ti ovo stranče jer nemam skime podeliti. Rekoh ti prošli put da još nisam našao
nekog ko me shvata i razume, ali ne patim zato. Nemoj ni ti. Ako si pak našao
čuvaj to što imaš, mislim da je neprocenjivo. Ja se više ne bojim, i znam. Da
što više prihvatam sebe uto će me i svi drugi bolje prihvatiti. Želim tebi isto
što i sebi.
Ja zavoleh ovaj život što me bacao na dno
mongo puta, i baš zato ga i volim. Volim sve što mi se desilo za ovo malo
života proživljenog, a tek sam ga počeo živeti, i živeću ga još dugo. I ti ćeš,
veruj mi. I ne bih menjao sve ono kroz šta prodjoh ni za šta. Nemoj ni ti.
Videćeš da na kraju uvek sija Sunce, ako ne sija onda znaj da nije kraj, te
nastavi se boriti dalje. Volim svaku grešku koju napravih, jer svaka je bila
putokaz ka mestu na kom sad stojim. Zavoli i ti i nećeš se kajati. Veruj mi.
I ne razumem te ljude stranče, što kad pričam
o uspehu svom sa entuzijazmom misle da se hvalim, a ja samo delim znanje svoga
puta, ne bi li oni prošli nešto lakše, brže ili bolje njim od mene. Tim putem
života. Ne razumem ni kako ne vole tudj uspeh, jer ja svačiji kao svoj
sopstveni vidim i radujem mu se kao mojem, a kako i ne bih kad svi su za mene,
meni jednaki. Mislim da nikad neću shvatiti kako žele ostati isti, i kako ti se
čude i u ludake te stavljaju kad ispred njih se pojaviš drugačiji nego što
bejah prošli put. Nije li promena ono što nas ljudima boljim čini, i bliži nas
onome što Biti Čovek zovu? Razumeš li ih
ti?
Zahvalan sam onome što ga Bogom vi nazvašte,
a za mene postoji to samo kao energija. Kažem to jer mislim da pol ono nema, a
ja ga nazvah ljubav. Reci mi, jel mu i ti pridaješ isto ime?
I zamoliću te stranče i ovaj put nešto.
Prihvati sebe, jer niko drugi neće bolje. I obećaj mi da ćeš se uvek menjati na
bolje, ali sašuvaj dete u sebi.To je sve što ti treba. Znaš i sam da rutina
ubija i vodi u propast.
I kad ti zatrebam, znaš gde me možeš naći.
P.S. Tvoj andjeo čuvar
Нема коментара:
Постави коментар