Ostao
sam sam,
bez
igde ikoga,
u tami
koja guši,
svu
svetlost puta,
kojim
odlučih da krenem,
jos
onomad kad videh,
da laž
kojom se vode,
radi
prividnih zadovoljstava,
vodi
u istinu,
koja
zove se smrt.
Ostao
sam sam,
jer
svi drugi su pobegli,
ne od
mene,
već
od života,
koji
je krvavim slovima,
pisao
poruke kroz vreme,
i priče
čiji je svaki kraj,
blistao
poput zlata,
a ja
sam slušao svaku,
dok
drugi su odustajali,
ne videvši
kraj što sija.
Ostao
sam sam,
jer
nisam čekao.
Išao
sam životu u susret.
Grlio
sam poraz,
duplo
jače nego pobedu,
jer
svaki novi,
doneo
bi pouku.
Na kraju
krajeva,
igrao
sam na sve,
jer
ništa sam već imao.
Нема коментара:
Постави коментар