Velikanima

Smrt polako umire.

Guši se u moru uspeha.

Dok plemeniti šire sreću svetom,

spokoj ne napušta njihovu dušu.

Hrabrost njihova izgara i radja se u plamenu,

jer ne odustaju u svojim namerama.

Smrt im podmeće nogu,

iz beznadežnosti i očaja.

Strah je ohrabruje,

pokušavajući da nastani njihove umove.

Oni ga zaobilaze ne pridajući mu važnost.

Prave se da ne postoji.

A on izgara od ljutnje,guši se koliko i smrt.

Reči kojima se oni služe moćne su i odmerene,

a dela njihova su velika.

Stvarana iz čiste ljubavi,

dugi niz godina radili su ono u šta su verovali.

Imena su njihova večna.

Dok god je takvih,

smrt polako umire.