среда, 2. март 2016.

Druid





Skitnica sam noći i druid dana. Mesečev sam sanjar i brat Sunca.
Skitnica sam pocepanih džepova iz kojih viri gomila misli. I misao sam sama. Sve sam što vidiš i daleko izvan toga, a opet sam ništa. Ponor bez dna i kraj pre samog početka. Sve počinje i završava tu, u meni.

Krotitelj sam snova i njihov ponizni sluga. Rasipam se kao voda pod kamenom i nestajem u njemu. Odlazim duboko pod stenu i bas kad pomisliš da sam umro ja se pojavim. Opet iz vode, svaki put jači nego prošli i taman kad misliš da me imaš. Isčeznem kao magla u jutro, izdignem se i odem.

Mene ne možes imati. Svačiji sam i ničiji, ali uvek svojim izborom. Pustinjak sam sudbine i pustinja je u meni koliko i svo bogatstvo i lepota ovoga Sveta. Apsolutno sam dobro i koren samoga zla. Od tebe zavisi koja vrata ćes prva otvoriti.Ogledam se u tebi i u tome kako se prema meni ophodis, kao energija sam. Postojan, stalan i nepredvidiv u svakom pogledu.

Postojim u oblika mnogo i definiciju nemam. Dečak sam iz mrtve bajke i feniks iz pepela.
Mistik sam sadasnjeg trenutka.
Na kraju krajeva, ja sam VERA.
U bolji početak.
U sve!
I u ništa!

Нема коментара:

Постави коментар