уторак, 16. фебруар 2016.

Uzmi me za ruku






Uzmi me za ruku. Vodi me. Daleko odavde. Od Sveta izgubljenih duša koje plivaju u mrtvom moru kolotečine i ništavila. Slomi ravnodušnost u meni. Probudi me. Molim te!
Reci mi da ne verujem za džabe. Pokaži mi, put, izvan tela u kojem sam zarobljen. Ne želim više, boraviti u njemu. Želim da vidim svet sa druge strane. Svet u kome vlada čista energija. Želim nešto više i veće. Čuo sam da postoji, neki drugi, univerzum. Da tamo vladaju drugi zakoni i da misao je orudje svega. Da materija ne postoji, sa druge strane. Hoćes li me odvesti?
Uzmi mi dušu i vodi je na livade više svesti. Pomozi mi, da spoznam ono što se krije iza čula. Ono što se proteže iza granice. Hoćes li mi pomoći, da je predjem?
Hajde! Sašijmo bela krila. Ne moraju biti kao u andjela, ali nek su dovoljno velika, da uspemo leteti. Pokaži mi taj osmeh, zavodnika života. Želim tu iskru prkosa u očima. Poseduješ li je? Reci mi.
Hajde povedi me! Hoćes li?
Uzmi me za ruku.Vodi me.Daleko odavde.

Нема коментара:

Постави коментар