понедељак, 01. децембар 2014.

Iza plavih očiju-posvećeno



 

Negde daleko, iza njenih očiju boje mora pred oluju krio se ceo jedan svet samo njoj znan. Videti ga nisam mogao, ali slutio sam njegovu lepotu. Videlo se samo more. Beskrajno plavo prostranstvo plašilo je izgledom, a ja sam želeo da postanem njegov mornar. Da savladam svaku njegovu oluju. Da dodjem do tajnog ostrva skrivenog u magli i odmorim srce na njegovoj plaži . Da uživam u svakom tajnom vrtu, zavirim u svaku njegovu pećinu i saznam svaku tajnu koju ona krije na njemu. Radoznalost me vukla za nos poput deteta koje trazi izgubljeno blago u snovima. Ili je ljubav bila ta koja me vuče? Terala me da ga osvojim, a odoleti mu nisam mogao. Želeo sam to more, to ostrvo i sve tajne koje ono krije. Ne da vladam njime već da postanem njegov deo. Želeo sam nju pored sebe da me zagrli u ovim hladnim noćima. Da mi priča o čarobnom svetu koji krije u toj maloj glavi. Kad se umori da se nasloni na moje rame i mirno da zaspi, znajući da čuvam sve njene snove i da nikome necu dozvoliti da ih uništi. Ne znam kako i zašto, ali želeo sam to više od svega. Da budem čuvar čarobnog ostrva iza njenih plavih očiju.

Нема коментара:

Постави коментар