Zašto ste slepi?

Zašto ste slepi?
Vi što hodate putem lažne istine.
Što tudje laži za istinu uzimate,
i branite ih kao najrodjenije svoje?

Što li jezike u blato gurate,
i tudjim se rečima koristite?
Pa sami na svoj obraz udarate,
jer vam teško sopstvene koristiti.
A pogani da ste!
Ooo glupe budale,
što tudje duše punite djubretom istim,
kojem dopustište da u vašu zadje.

I što seme besa sejete,

tamo gde mu nije mesto.

A kažem vam da za bes mesta u mom svetu nema.

I zato velim.

Ooo da’Bog da svo zlo i bes u vama presušili,

a strah umro i prošlost se njegova zatrla.

Negde daleko gde sposobni niste stići.

Neka se vrati u bezdan onog crnila iz kog je došao.

Ooo slepi stvorovi zdravih očiju!

Vidite li istinu koju vam nudim?

A i da ste stvarno slepi za kakve se izdajete,

čujte bar reči koje zborim.

Ne pravite se gluvima ko što se slepima pravite,

jer od toga mi se utroba izvrće jos više.

Zar ne znate raširiti ruke i prihvatiti sreću što vam je nudim?

Ne služe li vam one samo za prolevanje krvi,

zbog tih vaših lažnih ideala?

Od čega to bežite jadnici moji,

što dušu od istine odvraćate,

i od spoznaje ljubavi bezuslovne?

Zar vam je toliko lakše krevet sa strahom deliti,

i snove patnjom gušiti?

Zar ne vidite kako pokolenja svoja trujete.

Ooo gonitelji sreće!

Zašto je od sebe terate?

Zašto ste slepi?