Srećniji početak

Ljudi obično ne obraćaju pažnju na stvari dok ih ne izgube. Većina vas oseća gubitak, kada se on desi počinjete da patite. Jeste li tako osećali sreću dok je to nešto, pre nego što je nestalo bilo tu kraj vas? Verujem da će većina odgovoriti sa ne. Naravno, zašto bi iko mario za nešto što ima, pa bože tu je, njegovo je. Isto je i sa pričama, onim životnim. Počinju sa nekim tragičnim dogadjajima. Gubitak imovine, drage osobe ili nešto treće šta god to bilo. Onda se većina vas veže za to. Prošlost zarije svoje kandže duboko za vaš vrat i vuče vas dole, ka dnu. Polako se gušite dok ona ispisuje priču, koju ste vi mogli učiniti drugačijom dok slova i reči iste polako blede kao vaš život. Šta je sa svim onim srećnim trenucima? Došao je jedan loš i sve ostale srećne ste odma zaboravili? Šta je sa ispijanjem toplog čaja u hladnim zimskim jutrima, smejanjem sa voljenima, maminim kolačima, jesenjim šetnjama i svim onim malim lepim stvarima koje bi trebalo da čine život, koje bi trebale da pišu svačiju životnu priču? Moja priča ne počinje tužno ili tragično. Ona počinje negde daleko u dolinama mašte, na planinama volje, u pustinjama samoće gde stvarnost nestaje. Ostajete sami vi i tišina. Naučite da je slušate jer govori mnogo više nego što joj samo ime kaže. Ime je ipak samo ime, obična reč. Neka takva bude i vaša priča. Neka počne isto gde i moja, tamo gde strahovi nestaju i samo ostaje mesto za hrabrost i istrajnost. Obraćajte više pažnje na ono što imate nego na ono što nemate, jer ako ste u mogućnosti da sada čitate ovo onda verujte mi imate mnogo toga, bogatiji ste od pola sveta. Problemi su prolazni, dodju i odu, a na vama je da izvučete pouku, otvorite srce i razum, raširite ruke i obgrlite sreću. Sreća i ljubav su svuda i u svemu oko nas, čekaju da ih pustite u svoje srce. Zato dozvolite im da udju, dišite punim plućima bez imalo kajanja i garantujem vam da nećete više nikada žaliti za životom.