što u
suzama istine i trzajima straha gube sve što su ikada imali.
Oči su
njihove upale,ka zemlji oborene
umesto
da za uspehom po nebu traže.
Misli
su njihove kratke,
jer traju
od danas do sutra,
a pogane
jer o dobrom ne misle
već tugu
vide kao pratilju svoju.
Njeno
lice išarano ožiljcima propasti
što stoji
pored i čeka svoj poziv.
Snovi
su im ogromni,ali slabašni,
jer oni
sami ne daju im da se ostvare.
Dela
njihova ne postoje,nije ih ni bilo,
a strah
je uzeo ono što moglo bi postati njihova dela.
Postoji
samo hrpa poraza što je gomilaju
dok čiste
prljave ulice svoje prošlosti.
Volja
im je neuhranjena,krhka kao suva grana
i nema
više snage da ih baci u vode delovanja,rada i truda.
Propali
su životi njihovi,ne jer su izgubili
već što
se budale predadoše gubitku
i pre
vremena sebi grobove u sadašnjosti iskopaše.
Нема коментара:
Постави коментар