недеља, 20. децембар 2015.

Sedmo pismo strancu







Ono što mislimo da gubimo na kraju, srazmerno je našoj patnji, a obrnuto srazmerno iskustvu koje možemo imati, ako dozvolimo istini da nam ispuni dušu. I ono što dobijemo sa svakim početkom jednako je broju naših susretanja sa istinom samom.
Sada dok čitas ovo, pitaš se je li stvarno tako, ili je to samo još jedan u nizu apsurda kojima smo izloženi iz dana u dan. Reći ću ti sad, nešto o apsurdima. Ne znam jel razumeš o čemu pričam, ali objasniću ti. Izlozeni smo i učeni svemu samo ne onome što ide u korist spoznavanju nas samih i onoga što leži u nama. Ja to zovem apsurd stranče, mada možeš ga zvati kako god želiš, ali pobeći ne možeš. Od gomile loših stvari kojima si učen. I onog dana kada si poverovao u iste oni su postali tvoja stvarnost.
Nemam nameru nabrajati ti svaki od njih, mislim apsurda jer ni sam nisam svestan njihovog broja. Samo ti mogu reći da koliko god znanja stekneš nikad nemoj prestati preispitivati ono što si učio i ono čemu si učen, jer do istine se dolazi samo tako. Preispitivanjem. Samo pazi, nemoj se dati zavarati da je razmišljanje samo, dovoljno da budeš oslobodjen apsurdne realnosti. Moraćes koristi telo koji ti je dato, ne bi li dosta puta pao na svoja kolena, ne pred drugima već pred samim sobom, i još toliko puta pokušao da ustaneš. Moraćeš dosta toga da radiš, i što je loše i što je dobro. To je jedini način, jer ključ za spoznavanje istine je u promeni. Ne sveta u kom živiš, već samog sebe.
Znaš,  život je skup apsurda nanizanih na konac sudbine što nam visi iznad glave čekajući da ga pokidamo, ne bi li videli istinu koja leži iza svakog od njih. I onda kada ono što je bilo tako neshvatljivo na početku, postane sastavni deo života naših, shvatićemo moć promene, i istine koja leži u istoj.
Kada duboko u sebi prihvatimo spoznaju da kraj i početak samo su reči, počeće da se dešavaju čuda.
Tako su blizu, tu u nama samima, a opet tako daleko, negde na putu promene kojoj težimo.

Nisu li ona baš to što nam je ovih dana tako očajnički potrebno?

S verom u bolje sutra.Tvoj andjeo čuvar.

Нема коментара:

Постави коментар